Za Vas smo primpremili nekoliko bitnih informacija, odnosno kratak pregled određenih važnih podataka koji se odnose na postupak izvršenja i stečajni postupak u Republici Srbiji, kao i o zastarelosti potraživanja.

Poslovni savet

Angažovanje društava za naplatu potraživanja, omogućava poveriocima da posvete više vremena svojoj delatnosti, jer će ona uraditi sve da naplate Va

Sudska procedura

Postopak izvršenja

1.UVOD: 

Naplata dospelih novčanih  potraživanja može se ostvariti i sudskim putem (kada već nije moguće vansudski), kroz odgovarajući sudski postupak.  Jedan od takvih sudskih postupaka je izvršni postupak, odnosno postupak izvršenja koji ima za cilj da poveriocu omogući da prinudnim putem (mimo volje dužnika) ostvari, odnosno naplati svoje  dospelo novčano potraživanje, bilo da je to potraživanje zasnovano na npr. pravosnažnoj presudi domaćeg ili stranog suda, ili pak, proističe iz računa (fakture) poverioca (domaćeg ili stranog preduzetnika ili privrednog društva) koji je izdat dužniku.  Za odlučivanje  u postupcima izvršenja u Republici Srbiji nadležni su osnovni sudovi  i privredni sudovi.
U daljem tekstu, obrađujemo i dajemo kratak pregled određenih najvažnijih pitanja koja se tiču načina pokretanja postupka izvršenja, postupanja suda u tom postupku , rokova za postupanje, itd. naročito kada je reč o pokretanju ovakvog postupka na osnovu fakture-računa poverioca i sprovođenju izvršenja na sredstvima na dužnikovom bankovnom računu.

Pravila postupka izvršenja u Srbiji propisana su Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. („Sl. glanik RS“ br.31/2011)

2. OSNOVNO: 

Postupak izvršenja može se pokrenuti na osnovu izvršne isprave (npr. pravosnažne odluke suda, pravosnažno sudsko poravnanje, pravosnažna odluka, odnosno konačna odluka doneta u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka,  usvojen plan reorganizacije i dr.)  ili na osnovu verodostojne isprave (faktura (račun) domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pisanim dokazom da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi, bankarska garancija, akreditiv, menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja, obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji, koja imaocu daje pravo na isplatu nominalne vrednosti i dr.). Poverilac može naplatiti svoje dospelo novčano potraživanje   iz imovine  (stvari prava) svog dužnika, koju npr. čini zarada dužnika (ako je dužnik zaposleno lice), (druga) novčana sredstva na računu (naročito ako je dužnik privredno društvo ili drugo pravno lice koje ima račun(e) u banci), pokretne stvari čiji je dužnik držalac (dakle, ne mora da bude vlasnik pokretnih stvari), nepokretnosti u svojini dužnika, potraživanja dužnika i sl.  Navedene dužnikove stvari i prava predstavljaju predmet izvršenja, dok sredstvo izvršenja predstavlja način na koji će se poverilac naplatiti iz vrednosti dužnikove imovine, odnosno sredstva izvršenja su izvršne radnje kojima se po zakonu potraživanje prinudno ostvaruje. Sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja su:  prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prava, prenos sredstava koja se vode na računu kod banke, prodaja akcija i prodaja udela u privrednim subjektima.

Šta ukoliko više poverilaca kroz ovaj postupak žele da ostvare svoja novčana potraživanja ?:  Više poverilaca koji ostvaruju svoja novčana potraživanja prema istom izvršnom dužniku i na istom predmetu izvršenja (npr. na istom vozilu ili kući dužnika ili sredstvima na bankovnom računu dužnika), po pravilu, namiruju se onim redom kojim su stekli pravo da se iz tog predmeta namire, osim kada je zakonom drugačije propisano.

3. NAČIN POKRETANJA POSTUPKA IZVRŠENJA I REŠENJE O IZVRŠENJU: 

Postupak  izvršenja pokreće se  odgovarajućim predlogom za izvršenje uz koji se prilažu u originalu ili overenom prepisu  verodostojna ili izvršna isprava kao i, po potrebi, druge isprave kada to zakon predviđa.  Ukoliko se postupak pokreće na osnovu strane izvršne isprave (npr. pravosnažne odluke stranog suda), tada je potrebno ovakvu ispravu priložiti u originalu ili overenom prepisu ili overenoj kopiji, prevedenu na srpski jezik (odnosno jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu) od strane sudskog  tumača, zajedno sa dokazom o njenoj pravnosnažnosti, odnosno izvršnosti, po pravu zemlje čija je izvršna isprava u pitanju.
Ako se predlog za izvršenje zasniva na stranoj verodostojnoj ispravi (npr. račun privrednog društva čije je sedište u inostranstvu) tada se ovakva isprava mora dostaviti sudu (u prilogu predloga za izvršenje) u originalu ili overenoj kopiji ili overenom prepisu uz prevod takve isprave od sudskog prevodioca (tumača) na srpski jezik (odnosno jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu).

Predlog za izvršenje mora biti podnet sudu u odgovarajućem broju primeraka (najmanje četiri) sa  odgovarajućim ispravama u prilogu.

Sadržina predloga za izvršenje:  U predlogu za izvršenje moraju biti naznačeni izvršni poverilac (lice čije se potraživanje ostvaruje u postupku izvršenja i obezbeđenja) i izvršni dužnik (lice prema kome se ostvaruje potraživanje u postupku izvršenja), sa adresama (sedišta, ako je reč o privrednom subjektu, odnosno prebivališta  ili boravišta, ako je reč o  fizičkom licu) , izvršna ili verodostojna isprava i obaveza izvršnog dužnika, kao i sredstva(o) i predmet(i) izvršenja, odnosno zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, kao i druge podatke koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.
U privrednim stvarima kada je dužnik pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu, u predlogu za izvršenje ili za sprovođenje izvršenja, pored navedenih podataka  moraju biti navedeni i podaci o
matičnom broju  stranaka, odnosno poreskom  identifikacionom broju  ili za strana pravna lica odgovarajućem identifikacionom broju,  kao i brojevi računa izvršnog poverioca i dužnika kod poslovnih banaka sa nazivima ovih banaka.
Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave mora da sadrži zahtev da sud obaveže dužnika da namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima.

Rok suda za postupanje po predlogu: O predlogu za izvršenje sud je dužan da odluči u roku od pet radnih dana od dana podnošenja predloga i da odluku dostavi strankama u roku od pet radnih dana od dana donošenja (osim ako se predlog za izvršenje zasniva na stranoj izvršnoj ispravi koja nije prethodno priznata od domaćeg suda).

Sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom.

4. SPROVOĐENJE IZVRŠENJA NA SREDSTVIMA NA RAČUNU DUŽNIKA:

Izvršenje na sredstvima na tekućem računu radi ostvarenja novčanog potraživanja prema pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu koje obavlja delatnost sprovodi se na svim dinarskim sredstvima na njegovim tekućim računima i na svim deviznim sredstvima na njegovim deviznim računima, osim onih koji su zakonom izuzeti od izvršenja. Rešenje o izvršenju, odnosno zaključak o sprovođenju izvršenja dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu sa nalogom da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenese sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca.
Po prijemu rešenja o izvršenju, odnosno zaključka organizacija za prinudnu naplatu bez odlaganja nalaže svim bankama i nadležnom državnom organu kod kojih izvršni dužnik ima otvorene račune da izvrše blokadu svih računa i da bez odlaganja dostave stanje na svim računima, uz zabranu otvaranja novih računa, a bankama kod kojih izvršni dužnik nema otvoren račun nalaže da mu račun ne otvaraju dok blokada traje.

Banka, odnosno nadležni državni organ je dužan da bez odlaganja izvrši prenos sredstava po nalogu organizacije za prinudnu naplatu i da je bez odlaganja o tome obavesti.

5. PRAVO DUŽNIKA DA IZJAVI PRIGOVOR , ROK ZA IZJAVLJIVANJE PRIGOVORA I POSTUPANJE SUDA (ukratko):

Izvršni dužnik ima pravo da sudu izjavi prigovor protiv rešenja o izvršenju. Protiv rešenja o izvršenju prigovor se može izjaviti u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja, a sud je dužan da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Kada je reč o rešenju o izvršenju zasnovanom na verodostojnoj ispravi (npr. računu-fakturi), protiv ovog rešenja  prigovor se može izjaviti iz tačno određenih zakonom propisanih razloga, a naročito ako potraživanja označena u verodostojnoj ispravi nisu ni nastala ili nisu dospela ili je potraživanje zastarelo,  itd.

Dalji postupak po prigovoru u određenim slučajevima: Ako se rešenje o izvršenju (zasnovano na verodostojnoj ispravi)  pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, o prigovoru odlučuje sudija koji je doneo rešenje o izvršenju. Prigovor odlaže izvršenje rešenja, osim kada je rešenje doneto na osnovu menice.
Ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim rešenje pobija u delu u kom je obavezan da namiri potraživanje, sud će staviti van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga (parnica).

Stečajni postupak

1.UVOD – Šta je stečanji postupak i koja je njegova svrha ?:

Stečajni postupak je vrsta sudskog postupka u kojem poverioci (po pravilu veći broj) mogu ostvariti svoja potraživanja prema istom dužniku. Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. Pojednostavljeno govoreći, u poređenju sa izvršnim postupkom, moglo bi se reći da je stečaj, zapravo, opšte izvršenje u kojem se izvršenje sprovodi u cilju namirenja većeg broja poverilaca za sva njihova potraživanja na celokupnoj imovini dužnika i pri tom, poverioci se namiruju srazmerno visini svojih potraživanja. Poverioci su u ovom postupku svrstani u više isplatnih redova, te poverioci iz nižeg isplatnog reda mogu (u celosti ili delimično) naplatiti svoje potraživanje tek kada se namire poverioci iz višeg isplatnog reda. 

U Republici Srbiji,  Zakon o stečaju  („Sl. glasnik RS“ br.104/2009)  uređuju uslove i način pokretanja i sprovođenja stečaja, pre svega, nad  privrednim društvima (s tim što postupak stečaja i likvidacije banaka i osiguravajućih društava prevashodno reguliše Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje).
Lice nad kojim je otvoren stečaj naziva se stečajni dužnik, dok je stečajni poverilac lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku. Poverioci čija su potraživanja neobezbeđena (npr.poverioci koji  nemaju pravo zaloge ili hipoteke na stvarima dužnika i sl.) mogu ostvariti ili, bolje reći, pokušati da ostvare svoja potraživanja bilo pokretanjem stečajnog postupka, bilo prijavom potraživanja u već otvorenom stečajnom postupku nad svojim dužnikom (npr. ako je neki drugi poverilac ili sam dužnik podneo predlog za pokretanje stečajnog postupka) . Zapravo, stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku.
Stečajni postupak, u Srbiji, sprovodi privredni sud  na čijem području je sedište stečajnog dužnika.
U daljem tekstu, obrađujemo i dajemo kratak pregled određenih najvažnijih pitanja koja se tiču načina pokretanja stečajnog postupka, prijave potraživanja, postupanja stečajnog sudije u tom postupku , načina namirenja poverilaca prodajom i deobom imovine stečajnog dužnika itd.

2. OSNOVNO:

Stečaj se sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom stečajnog dužnika.
Bankrotstvo podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, dok  reorganizacija podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog od sledećih stečajnih razloga:

  • trajnija nesposobnost plaćanja (kada dužnik ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze ili potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana). Napominjemo da se postojanje trajnije nesposobnosti plaćanja pretpostavlja u slučaju kada je predlog za pokretanje stečajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novčano potraživanje bilo kojim sredstvom izvršenja.
  • preteća nesposobnost plaćanja  (ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću);
  • prezaduženost  (u slučaju da je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza. Ako je stečajni dužnik društvo lica prezaduženost ne postoji ako to društvo ima najmanje jednog ortaka odnosno komplementara koji je fizičko lice).
  • nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način (kada stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na način kojim se bitno ugrožava sprovođenje plana reorganizacije).

Stečajni postupak otvara se odgovarajućim rešenjem stečajnog sudije, po predlogu ovlašćenog predlagača, i to,  bez  ili nakon vođenja  prethodnog stečajnog postupka. Cilj prethodnog stečajnog postupka jeste utvrđivanje razloga za pokretanje stečajnog postupka.

VAŽNO ! - Zakon o stečaju propisuje mogućnost pokretanja prethodnog stečajnog postupka po službenoj dužnosti (dakle, ne na predlog poverioca ili dužnika) od strane stečajnog sudije, kada je reč o privrednim društvima koji su obustavili sva plaćanja u neprekidnom trajanju od najmanje godinu dana. Ovo je detaljnije objašnjeno u tački 3.

 

VAŽNO -  Između ostalog, danom otvaranja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim, a takođe, od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.

OPREZ :  Ako se utvrdi da stečajni dužnik ima samo jednog poverioca, otvoreni stečajni postupak obustavlja se bez odlaganja. Takođe, ako se utvrdi da  je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka ili da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti, stečajni postupak se zaključuje bez odlaganja, osim ukoliko ako poverilac ili stečajni dužnik podnesu zahtev za sprovođenje postupka i ako po nalogu stečajnog sudije podnosilac zahteva položi sredstva neophodna za pokriće troškova stečajnog postupka.

 

3. POKRETANJE  I OTVARANJE STEČAJNOG POSTUPKA, PRIJAVA POTRAŽIVANJA (ukratko):

Ko podnosi predlog ?  - Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika.

Sadržina predloga - Predlog za pokretanje stečajnog postupka sadrži: naziv suda kojem se predlog podnosi;  poslovno ime ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlašćeno za prijem pismena i za zastupanje predlagača; poslovno ime stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi; spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom, ako je predlagač stečajni dužnik; činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac; spisak dokumenata priloženih uz predlog za pokretanje stečajnog postupka.

 

OPREZ:  Predlagač je dužan da u roku od pet dana od dana dobijanja naloga od suda uplati predujam na ime troškova oglasa i troška odgovarajućeg obaveštavanja poverilaca , troškova angažovanja stečajnog upravnika i troškova neophodnih za obezbeđenje imovine, u visini koju odredi stečajni sudija. U suprotonom, stečajni sudija će odbaciti predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Stečajni sudija otvara stečajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka:

  • ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima;
  • ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga;
  • u slučaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaćanja iz člana 12. Zakona o stečaju.

Stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka. Između ostalog, danom otvaranja stečajnog postupka,  potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.

Rok za prijavu potraživanja ? – Rešenje o otvaranju stečajnog postupka, između ostalog, obavezno sadrži i poziv poveriocima da u roku koji ne može biti kraći od 30 dana, ni duži od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u „Službenom glasniku Republike Srbije”, prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja. Prijave se mogu podneti po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana biće odbačene od strane suda kao neblagovremene.
Još, jednom napominjemo da stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku !

Sadržina prijave potraživanja -  Poverioci podnose prijave potraživanja u pisanom obliku stečajnom sudu. U prijavi se naročito mora naznačiti: naziv, odnosno ime i sedište odnosno prebivalište poverioca sa kontakt adresom; matični broj pravnog lica, odnosno jedinstveni matični broj građana za fizička lica; broj poslovnog ili tekućeg računa; pravni osnov potraživanja; iznos potraživanja i to posebno iznos glavnog potraživanja sa obračunom kamate; stvar na kojoj je poverilac stekao razlučno pravo ukoliko se radi o obezbeđenom potraživanju i iznos njegovog potraživanja koji nije obezbeđen, ako njegovo potraživanje nije u celini obezbeđeno; određeni zahtev poverioca, shodno odredbama o sadržini tužbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Poverioci koji imaju potraživanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraživanja.

Prekid zastarelosti - Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje postoji prema stečajnom dužniku.
Kamate ? - Za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku, obračunavanje ugovorenih i zateznih kamata prestaje danom otvaranja stečajnog postupka. Međutim, od ovog pravila postoje određeni izuzeci.

VAŽNO –POKRETANJE  PRETHODNOG STEČAJNOG POSTUPKA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ! – Zakon o stečaju (čl.150)  predviđa mogućnost da stečajni sudija, bez ičijeg predloga, po službenoj dužnosti donese rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nad određenim privrednim društvom.
Naime, organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da jednom mesečno i to poslednjeg dana u mesecu sa presekom stanja na taj dan, svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka, dostavi obaveštenje o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od najmanje godinu dana.  Ovo Obaveštenje  organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate objavljuje u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na svojoj internet strani.
Stečajni sudija po službenoj dužnosti donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka u kome se utvrđuje i postojanje pravnog interesa poverilaca za sprovođenje stečajnog postupka.
Ovim rešenjem stečajni sudija će odrediti visinu predujma na ime troškova oglasa i troška obaveštavanja poverilaca (na način propisan zakonom), troškova angažovanja stečajnog upravnika i troškova neophodnih za obezbeđenje imovine. Rok za uplatu ovog predujma je  60 dana od dana objavljivanja rešenja u kome poverioci ili stečajni dužnik mogu tražiti sprovođenje stečajnog postupka i položiti predujam.

Šta ako predujam ne bude uplaćen ? - Ako navedeni predujam ne bude uplaćen u propisanom roku,  smatraće se da ne postoji pravni interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka

4. UTVRĐIVANJE POTRAŽIVANJA I LISTA POTRAŽIVANJA:

Posle isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku. Stečajni upravnik utvrđuje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja u roku od 40 dana od dana isteka roka određenog od strane stečajnog sudije za podnošenje prijave potraživanja.
Konačna lista o svim prijavama potraživanja sačinjava se na ispitnom ročištu. Potraživanje se smatra utvrđenim ako nije osporeno od strane stečajnog upravnika ili od strane poverilaca do zaključenja ispitnog ročišta.
Stečajni sudija donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja.
Konačna lista kojom se utvrđuje potraživanje i njegov isplatni red obavezujuća je za stečajnog dužnika i za sve stečajne poverioce.

Šta ako je potraživanje osporeno ? - Poverilac čije je potraživanje osporeno upućuje se na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja, koju može da pokrene u roku od 8 osam dana od dana prijema zaključka o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, odnosno od dana isteka roka za medijaciju u skladu sa članom 115. Zakona o stečaju.

5. UNOVČENjE I DEOBA STEČAJNE MASE, NAMIRENjE POVERILACA I ISPLATNI REDOVI:

Šta je stečajna masa ?:   To je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.

Stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu ako:

  • je očigledno da u roku za podnošenje plana reorganizacije stečajni dužnik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju;
  • na prvom poverilačkom ročištu za to glasa odgovarajući broj stečajnih poverilaca, u skladu sa članom 36. stav 4. Zakona o stečaju;
  • stečajni dužnik ne sarađuje sa stečajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pružanje podataka i obaveštenja u skladu sa odredbama ovog zakona;
  • stečajni dužnik ne izvršava naloge stečajnog sudije;
  • nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku;
  • nijedan plan reorganizacije nije usvojen na ročištu za razmatranje plana reorganizacije.

Prodaja imovine - Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine stečajnog dužnika. Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, u skladu sa ovim zakonom i u skladu sa nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
VAŽNO - Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost  odbora poverilaca i uz prethodno obaveštavanje razlučnih poverilaca u skladu sa članom 133. stav 2. Zakona o stečaju.

Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.

Rešenje o glavnoj deobi - Stečajni sudija van ročišta donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana dostave nacrta za glavnu deobu odboru poverilaca, ako nije podneta primedba na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca odnosno poverilaca pojedinačno.

Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se po pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi !

Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase.
Isplatni redovi:  Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda.

Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.
Zakon o stečaju (čl. 54) predviđa tri isplatna reda. U prvi isplatni red spadaju, pre svega, potraživanja neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka.  
Drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Treći isplatni red čine potraživanja ostalih stečajnih poverilaca.
Konačno, potraživanja onih  stečajnih poverilaca koji su se pre otvaranja stečajnog postupka saglasili da budu namireni nakon punog namirenja potraživanja jednog ili više stečajnih poverilaca, biće namireni tek nakon punog namirenja trećeg isplatnog reda sa pripadajućim kamatama.

Zastarelost

1. POJAM ZASTARELOSTI  I OSNOVNE NAPOMENE:

Zastarelošću prestaje pravo poverioca da zahteva ispunjenje obaveze. Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. U Republici Srbiji, osnovna pitanja u vezi sa zastarelošću regulisana su Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 -Ustavna povelja).

Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo zakonom propisano, a nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena.

U slučaju sudskog postupka koji za predmet ima zastarelo potraživanje, sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao u sudskom postupku.

VAŽNO ! - Pravnim poslom (npr. ugovorom)  ne može se odrediti duže ili kraće vreme zastarelosti od onog vremena koje je određeno zakonom, niti se može odrediti  da zastarelost neće teći za neko vreme. Takođe, dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme određeno za zastarelost. Međutim, ako dužnik pisanim putem prizna zastarelu obavezu smatra se  da se odrekao od zastarelosti. Isto dejstvo ima i davanje zaloge ili kog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje.

Šta ako dužnik ispuni zastarelu obavezu ? -  Tada dužnik  nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela

VAŽNO ! - Pravila o zastarelosti ne primenjuju se u slučajevima kad su u zakonu određeni rokovi u kojima treba da se podigne tužba ili da se izvrši određena radnja pod pretnjom gubitka prava.

U daljem tekstu nalaze se podaci o propisanim rokovima zastareslosti za određena potraživanja kao i najvažnije informacije u pogledu prekida zastarelosti.

2. ROKOVI ZASTARELOSTI ZA POJEDINA POTRAŽIVANJA:

Opšti rok zastarelosti u Republici Srbiji je 10 godina ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.
VAŽNO ! - Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine.  Zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.

Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.
Međutim, potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.

Zastarelost potraživanja utvrđeih pred sudom ili drugim nadležnim organom: Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti. Međutim, sva povremena potraživanja koja proističu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u roku predviđenom za zastarelost povremenih potraživanja.

3. PREKID ZASTARELOSTI:

Zastarelost se prekida usled određenih radnji dužnika ili poverioca.
Priznanje duga:  Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug. Ovo  priznanje duga može se učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja.

Podizanje tužbe: Zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveričevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim  nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.

Šta posle prekida zastarelosti – određene situacije? - Posle prekida, zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.
Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika počinje teći iznova od priznanja. Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u stečajnom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana okončanja ovog  postupka. Isto važi i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbeđenja.

Serbian